О књизи: 2008 / Сама чињеница појаве самоходних противтенковских топова у Вермахту није случајно. С једне стране, ово је део општег процеса стварања широког спектра самоходних артиљеријских јединица неопходних за повећање покретљивости артиљеријских јединица у саставу тенковских и моторизованих дивизиона. С друге стране, постоји директна кореспонденција са тактиком употребе тенковских формација у немачкој војсци. Тако је, на пример, до почетка операције Барбароса, немачка тенковска дивизија имала у просеку 45 37 мм и девет противтенковских топова од 50 мм, а моторизована 102 37 мм и девет 50 мм. Поред тога, лаки и тешки пешадијски топови, као и малокалибарска противваздушна и дивизиска хаубичка артиљерија су могли (и били) коришћени за противтенковску одбрану. По потреби, дивизијске борбене групе су укључивале корпусну артиљерију и топове 88 мм тешких противавионских дивизија Луфтвафеа..